Kako ocjenjujete nivo spremnosti kompanija u Bosni i Hercegovini za prelazak na potpuno digitalno upravljanje potraživanjima i dugovanjima?
Spremnost kompanija u Bosni i Hercegovini je neujednačena i zavisi od njihove veličine i međunarodne izloženosti. Velike kompanije, posebno one koje posluju na tržištu Evropske unije, već su digitalizovale upravljanje potraživanjima i obavezama ili su u završnoj fazi transformacije. Kod njih je digitalno upravljanje finansijskim tokovima postalo standard operativne efikasnosti i regulatorne usklađenosti.
Srednji segment tržišta pokazuje drugačiju sliku. Značajan broj kompanija i dalje vodi ove procese djelimično ručno - kombinacijom poslovnog softvera, Excel tabela i elektronske pošte. To nije posljedica nedostatka tehnologije, već činjenice da regulatorni okvir do sada nije stvarao snažan pritisak za promjenu.
Važno je naglasiti da pravni i tehnički temelji za digitalizaciju postoje već godinama. Elektronski potpis je zakonski uređen još 2006. godine, a kvalifikovani elektronski potpis s udaljenim potpisivanjem dostupan je od 2024. godine. Infrastruktura je, dakle, postojala - nedostajala je jasna obaveza.
Usvajanjem Zakona o fiskalizaciji u Federaciji Bosne i Hercegovine ta obaveza je postala konkretna. Digitalizacija finansijskih tokova sada prelazi iz domene strateške odluke u domenu regulatorne nužnosti. Upravo iz tog razloga smo u QSS-u razvili platformu pleqsa - kao sistemsko rješenje koje omogućava kompanijama da ovu tranziciju provedu planski, usklađeno i bez fragmentiranih rješenja.
Kako će novi zakon o fiskalizaciji u FBiH, zajedno s EU inicijativom VAT in the Digital Age (ViDA), utjecati na transformaciju finansijskih procesa i usklađenost kompanija koje posluju na domaćem i EU tržištu?
Zakon o fiskalizaciji u Federaciji Bosne i Hercegovine i evropska reforma „Porez na dodanu vrijednost u digitalnom dobu“ zajedno uspostavljaju novi regulatorni okvir koji trajno redefiniše način izdavanja, razmjene i nadzora finansijskih transakcija.
Zakon u Federaciji Bosne i Hercegovine uvodi obaveznu digitalnu evidenciju poslovnih transakcija putem Centralne platforme za fiskalizaciju, s punom primjenom najkasnije do ljeta 2027. godine. Jedna od ključnih odredbi propisuje da fiskalni podaci moraju biti pohranjeni i obrađivani na teritoriji Federacije Bosne i Hercegovine. Time izbor informatičke infrastrukture prestaje biti isključivo tehničko pitanje i postaje regulatorna odluka.
Prelazak na lokalnu infrastrukturu u tom kontekstu nije samo pitanje usklađenosti sa zakonom. Kada se sagleda cjelokupna struktura troškova, uključujući porezni tretman digitalnih usluga, lokalna infrastruktura predstavlja i finansijski racionalnije rješenje. Korištenjem domaćih usluga izbjegavaju se dodatni troškovi povezani s obračunom poreza po odbitku kod prekograničnih digitalnih servisa, kao i složeniji administrativni postupci.
Evropska reforma, s druge strane, uvodi obavezno digitalno fakturisanje za prekogranične poslovne transakcije unutar Evropske unije od 1. jula 2030. godine, dok niz država članica uvodi nacionalne mandate i ranije. Reforma je usmjerena na strukturirane elektronske formate koji omogućavaju automatsku validaciju, obradu i transparentno poresko izvještavanje.
Za kompanije iz Bosne i Hercegovine koje posluju s partnerima u Evropskoj uniji, ovo nije pitanje dva paralelna procesa. Radi se o jedinstvenoj transformaciji finansijskih tokova koja zahtijeva usklađenost s domaćim regulatornim zahtjevima i evropskim standardima elektronskog fakturisanja.
Upravo iz tog razloga od početka smo razvijali pleqsu na evropskim standardima strukturiranog elektronskog fakturisanja, uz potpunu usklađenost s domaćim zakonskim okvirom. Nismo gradili rješenje za jedan zakon, već platformu koja omogućava dugoročnu regulatornu stabilnost i tehničku održivost, bez fragmentacije sistema i improvizovanih integracija.
Koje su ključne poslovne koristi digitalizacije upravljanja potraživanjima i obavezama i gdje vidite najveći potencijal za optimizaciju?
Poslovne koristi digitalizacije upravljanja potraživanjima i obavezama mogu se sagledati kroz tri ključne dimenzije: ubrzanje naplate, smanjenje operativnih troškova i unapređenje upravljanja likvidnošću.
Ručni procesi često produžuju prosječni rok naplate za 15 do 30 dana, a ponekad i više. Trošak ručne obrade jedne fakture višestruko je veći od troška automatizovane obrade. Kod kompanija koje godišnje obrađuju hiljade faktura, ta razlika vrlo brzo postaje finansijski značajna i direktno utiče na profitabilnost.
Na strani potraživanja, strukturirano elektronsko fakturisanje smanjuje kašnjenja, sporove i greške u unosu podataka. Faktura dolazi u formatu koji se može automatski validirati i obraditi, čime se skraćuje ciklus naplate. Na strani obaveza, prelazak sa skeniranih dokumenata na strukturirane elektronske formate može smanjiti operativne troškove obrade i do 70–80%, uz istovremeno smanjenje administrativnog opterećenja i rizika od grešaka.
Međutim, najveći strateški potencijal leži u upravljanju novčanim tokovima. Kada kompanija u realnom vremenu ima jasan pregled nad izdatim fakturama, dospjelim obavezama i statusom plaćanja, upravljanje likvidnošću postaje plansko i predvidivo. To omogućava preciznije upravljanje obrtnim kapitalom i smanjuje potrebu za neplaniranim finansiranjem.
Upravo tu digitalna platforma poput pleqse pokazuje svoju punu vrijednost - jer povezuje cjelokupan finansijski ciklus, od izdavanja fakture do naplate i arhiviranja, u jedinstven sistem. Takva integrisana struktura ne samo da donosi transparentnost i kontrolu, već otvara i dodatne mogućnosti finansiranja. Za mala i srednja preduzeća, digitalno validirana i jasno evidentirana potraživanja mogu postati osnova za lakši pristup finansiranju putem berze potraživanja, čime se ubrzava likvidnost bez klasičnih kreditnih procedura.
Digitalizacija tako prestaje biti tehnička nadogradnja i postaje instrument finansijske stabilnosti, fleksibilnosti i dugoročnog rasta.
